Књига је издата 2001. године и садржи 38 путописних репортажа. Репортаже имају у себи вриједности који им обезбједјују вјечност. У овој књизи Каран прича о ратницима, њиховим родитељима, о честитим људима који не продају своје достојанство чак ни онда када по контејнерима трагају за неопходном корицом хљеба, о личностима које су некада имале садржајан живот, а сада им је једини смисао борба за голу егзистенцију, затим о људима који у раду проналазе једини смисао живота и онда када тај рад не доноси жељене плодове. То су људи који држе до своје породице, вјере и нације, до слободе и слободарства. На другој страни су они који су продали душу ђаволу, првенствено ратни профитери, али ипак они у овим репортажама заузимају маргинално мјесто.
Међу осталим у књизи се налазе сљедеће путописне репортаже: Добар дан сиротињо; Рапорт од муке из Бањалуке; Његово величанство телефон; Србине роде, биће и слободе; Кључ; Ја, бивши друг и сањар; И дође син са фронта,...