Књига, објављена 2001. године, је снажна збирка од 38 путописних репортажа које посједују ванвременску вриједност. У овим промишљеним и дирљивим текстовима, Каран пише о ратницима и њиховим родитељима, о достојанственим људима који, упркос тешкоћама, одбијају да продају свој интегритет - чак и када трагају за корицом хљеба по кантама за отпатке. Он слика искрене портрете људи који су свој некадашњи живописни живот свели на голо преживљавање, али који ипак налазе снагу и смисао у раду, породици, вјери и националном идентитету.
Ове репортаже славе тихи херојизам обичних људи који се држе својих вриједности, чак и када им живот мало шта нуди заузврат. Насупрот томе, они који зарађују у рату и издају свој морални компас појављују се само накратко, служећи као упозорење, а не као главни фокус.
Међу бројним занимљивим есејима налазе се наслови као што су: Добар дан сиротињо; Рапорт од муке из Бањалуке; Његово величанство телефон; Србине роде, биће и слободе; Кључ; Ја, бивши друг и сањар; И дође син са фронта,... Књига нуди дубок увид у душу народа испробаног временом, ратом и транзицијом.