Роман је објављен 2003. године. Ово је роман о младој Приједорчанки, несвршеној студенткињи књижевности загребачког универзитета, партизанској болничарки, њемачком заробљенику с Козаре, која је саслушавана у Приједору, те мучена у логору Аушвиц, сањалици и родољубу, патенику и хероју, особи која не губи вјеру и наду, Борки Ковачевић. Паралелно с основном животном причом прати се и живот брата Јовице Ковачевића, који послије окупације бјежи из Београда и придружује се козарским партизанима, бори се и бива рањен, али преживљава рат. Ту су и отац Радован, организатор устанка и борац, који такође доживљава голготу, затим мајка Даринка, која доживљава трагедију попут многих козарских жена... Поред поменутих ликова ту су и: Вера Ђенадија, жена, која на путу од Београда према Приједору спасава Јовицу Ковачевића; поручник Фриц Лихтер, који себи не може опростити што је заробио Борку; војник Карл Касмандер, који покушава помоћи главној јунакињи у бијегу из приједорског затвора, а то је платио главом; мајор Виденман, командант града Приједора, који такође није без дилема што га раздиру; агент Поклеповић, продата душа, те многи други. Роман приказује страхоте логора Аушвиц, гдје се истичу кћерка и мајка, Францускиње Моника и Зана Превер и Пољакиња Зузана Урбанова; а међу њима је командант Рудолф Хес, мучитељ у логору; доктор Менгеле, "научник" и његов вјерни сарадник, сулуди Вилхелм Тел.